Šta to natera čoveka da napravi blog? Mišljenja sam da je blog prostor koji daje dovoljno slobode da napišeš nešto što bi podelio sa drugima. Vapaj da neko čuje, vidi i promisli o nečemu tebi važnom. Da čuje tvoje mišljenje, tvoj pečat nekoj stvarnosti koju doživljavaš i obrađuješ. Ali opet, šta ti je tema? Šta je to o čemu želiš da govoriš? Posebno, o čemu ćeš pisati u prvom blogu!? Tema je suviše, a inspiracija varijabilna.. Možda je dobro da prvi post i bude, loš opskuran, bez neke duboke poente, neveštog stila? Time se ostavlja prostor, da ako želja ne mine, neki naredni bude bolji, jasniji, jezgrovitiji. Kako god, kada ti dokurči što ti se komentari skidaju i ne objavljuju na sajtovima medija, kada ukućani i ostali bliski ti ljudi ne mare mnogo za tvoja promišljanja i ne zanimaju ih iste teme o kojima bi ti toliko toga rekao, kada u "Notes-ima" na fejsu i pored 1000 frendova koje imaš, dobiješ 4-5 lajkova i bez par komentara, onda pomisliš kako je odlično imati svoj blog. Tu ne moraš da brineš, neko koga bude interesovalo tvoje blebetanje će uspeti da nađe ono što ga interesuje, a visit counter će ti potvrđivati smisaonost tvog poduhvata. Jedna od najvećih težnji čovečanstva, saznati ko ti gleda profil je ovde donekle moguća. Najčešće ne znaš ko ti je gledao profil, ali sa sigurnošću možeš da znaš koliko ti je puta neko pogledao profil, mis'im blog. I to je nešto!
O čemu pisati? Tema je mnogo, ali svako ono što u tebi izazove potrebu da porkomentarišeš, podrlžiš, opljuneš ili pošalješ u 3 lepe pičke materine, je vredno da ti se pojavi kao tema. Bilo to redovno neko dnevno političko zbivanje, neki društveni trend ili fenomen, možda muzika, film ili fotografija, u svakom slučaju su adekvatne teme kojima jedan bloger može posvetiti pažnju. Na kraju krajeva, kod blogovanja je fenomenalno to što imaš mogućnost objaviti nešto što se možda nikom živom neće svideti, ali tvoje je, objavljeno je i ostaje da postoji u virtuelnoj istoriji.
Нема коментара:
Постави коментар